четвртак, 26. новембар 2015.

МОЛБА ЗА УСПОСТАВЉАЊЕ КАНОНСКОГ ОПШТЕЊА ИЗМЕЂУ СРПСКЕ И ГРЧКЕ ИПЦ

Свештеном Синоду Јеладске Истински Православне Цркве
МОЛБА ЗА УСПОСТАВЉАЊЕ КАНОНСКОГ ОПШТЕЊА
Ваше блаженство, ваша восокопреосвештенства и преосвештенства, архијереји свете помесне Јеладске Цркве.
Покренути заповешћу Господњом да је јединство и љубав међу Његовим ученицима једна од главних потврда истинске верности Њему и Његовој божанској вољи, ревнујући за испуњење заповести о јединству Цркве, смирено вам се обраћамо са молбом да заједнички учинимо све што можемо како би се у славу Божију између наших сестринских цркава успоставило канонско јединство.
Дугујемо вам неизмерну благодарност зато што сте нам, на самом почетку свештене борбе за препород Православља међу Српским христоименитим православним народом, пружили братску помоћ рукополагањем канонског истински православног свештенства за потребе Српске помесне Цркве, која је због пада патријаршијске јерархије у јерес екуменизма остала без канонског епископата и свештенства.

На велику жалост свих нас, општење између наше две помесне Цркве прекинуто је услед појаве неспоразума и несугласица везаних за нашу жељу и насушну потребу за успостављањем народног (српског) епископата за потребе Српске ИПЦ. Наведене несугласице нама су се тада чиниле нерешиве и непремостиве, те су нас приморале да предузмемо кораке који нису били у сагласности са вашим ставовима и расуђивањем.
Без ваше сагласности ступили смо у општење са Руском ИПЦ која, иако канонска и православна, није у општењу са вашом Црквом. Такође, без ваше сагласности добили смо од Руске ИПЦ архијерејство у виду два епископа. Таква делатност, иако учињена из најбољих намера заступања виталних интереса наше Српске помесне Цркве, свакако је према вама, нашим доброчинитељима, била незграпна, увредљива и незахвална.
Због тога у најискренијем жаљењу и кајању смирено молимо од вас опроштај. Такође са жаљењем и кајањем у виду дубоке метаније молимо опроштај за све грубе и увредљиве речи које смо изговорили или објавили о вама.
Надамо се да ћете имати милосрдну ширину братског разумевања и снисходљивости према нама. С наше тачке гледишта поменути поступци били су везани искључиво за заступање интереса наше помесне Цркве, и никада нису били свесно или злонамерно уперени против вас и ваше Цркве. Ви сте били и остали наши истински  доброчинитељи и помагачи на великом делу препорода Православља у оквиру јурисдикције Српске помесне Цркве, која се сплетом трагичних историјских околности нашла у врло тешком и готово безизлазном положају, и неизоставно јој је била потребна помоћ друге помесне Цркве, без које би сваки па и најмањи напредак био потпуно неостварив.
Ми Српски архијереји оштро се противимо свакој врсти фанатизма (ревности не по разуму), изолационизма и секташтваштетним и прелестним појавама које су Истинском Православљу нанеле и наносе болне и тешко излечиве ране. Дивимо се вашој надасве богоугодној делатности за успостављање јединства Истински Православних која је торжествено уродила плодом великим сједињењем из марта месеца 2014. године. Наша је жеља да се Српска ИПЦ присаједини новоуспостављеном заједничком фронту Истински Православних Цркава, како би борба против јереси, борба за Истину светоотачке вере, ојачала на радост вернима, укрепљење слабима и на посрамљење екуменистима.
Следеће 2016. године прослављамо двадесетогодишњицу отпочињања свештене борбе за Истинско Православље у Србији и за нас би био велики благослов када би прославу овог за нас значајног јубилеја обележили заједничким архијерејским саслуживањем које би свакако било велика утеха целој православномислећој Србији.
Са дубоким поштовањем и благодарношћу, као најмлађи међу архијерејима породице Истински Православних Цркава, поздрављамо вас братским литургијским целивом мира и љубави:
ХРИСТОС ПОСРЕДЈЕ НАС! – ЈЕСТ И БУДЕТ!
Свештеномученик Дионисије Ареопагит,
1/16. октобар 2015.
+Епископ Акакије Утешитељевски,
председник Архијерејског Савета
Српске Истински Православне Цркве


+Епископ Нектарије Шумадијски

4 коментара:

Sumadinski revnitelj је рекао...

Молим вас за коментар у вези чињенице да ГИПЦ .је почела да разматра примање у литургијску заједницу патријарха јерусалимског Иринеја који је заточен од стране Теофила који такође носи титулу јерусалимског патријарха.Да ли би било канонски исправно да буде примљен са титулом патријарха и да ли би ви свеједно ушли у литургијску заједницу са ГИПЦ ако га она призна и прими у општење поготову што сам чуо да је Агатантел га сматра за исповедником православља.А мени.је сумњиво Иринејево апостолско пријемство са обзиром да је јерусалимска патријаршија и.у време Диодора била у заједници са цариградском патријаршијом.Знам да директно ово питање нема везе ра текстом изнад.Али.посредно има јер ви хоћете на уђете у литургијско општење са ГИПЦ.Која ће можда Иринеја да прими под тим звањем.

serbiantrueorthodox је рекао...

Колико је нама познато Грчка ИПЦ не подржава авантуристичка шуровања митрополита Агатангела са јерусалимским патријархом Иринејем. Шта више, она их осуђује и врши стални притисак на митрополита Агатангела да активности и изјаве у вези признања патриајарха Иринеја обустави.

Апсолутно је јасно да је патријарх Ириније епископ официјелног екуменистичког православља, да поседује њихово апостолско прејемство и да није ни једног тренутка прекинуо општење ни са једном црквом породице официјелних екуменистичких цркава на челу са Истамбулском патријаршијом, без обзира на његове антиекуменистичке ставове и симпатије према Истинском Православљу.

Наравно да постоји увек и за свакога могућност покајања, тј. да се патријарх Иринеј одрекне Официјелног екуменистичког православља и да се по прихватању православног исповедања вере прими са хиротесијом или по икономији у "сушчем сану", тј. у постојећем чину. Но, за сада колико је познато нема таквих наговештаја.

Анониман је рекао...

Помазе Бог,
молим Вас да ми разјасните неке ствари у вези покајања које сте принели Синоду ГИПЦ, које ми не делују довољно јасно. У тексту наводите оно што сте урадили без сагласости Синода ГИПЦ, што је према њима било незграпно, увредљиво и незахвално и кажете да се кајете због тога. Није ми јасно да ли им приносите покајање због тога што је таква делатност према њима била незграпна, увредљива и незахвална, а иза тих поступака и даље стојите, или се кајете због саме те делатности. Није ми јасно на шта се тачно покајање односи пошто покајање "због тога", након набрајања тих делатности, ми изгледа (звуци) да се оно приноси због саме делатности. А та делатност је ступање у општење са РИПЦ и добијање архијерејства од њих у виду два епископа. Онако како мени (а вероватно и осталима) то звучи је да се Ви кајете што сте ступили у општење са РИПЦ и од њих добили архијерејство. То ми није јасно, ако се кајете због тога што сте ступили у општење са РИПЦ и примили од њих архијерејство. Зар то није била добра ствар и зар је то била грешка (грех) због које се треба кајати и Синоду ГИПЦ приности покајање? И ако се због такве делатности кајете зар не треба онда и поништити последице такве делатности, колико је то могуће и хоћете ли то учинити? Те ствари су ми нејасне па Вас смирено молим да ми их појасните.
Анониман

serbiantrueorthodox је рекао...

Бог помогао
Садржај молбе је недвосмислен. Написан је у форми обраћања једне помесне Цркве другој: "смирено вам се обраћамо са молбом да заједнички учинимо све што можемо како би се у славу Божију између наших сестринских цркава успоставило канонско јединство". Та чињеница већ сама по себи говори да се епископи Српске ИПЦ не одричу онога због чега су се огрешили о браћу Грке - "ступања у општење са РИПЦ и добијања од РИПЦ православног и канонског епископата". Опроштај је тражен искључиво за НАЧИН на који је та "добра намера у корист виталних интереса Српске ИПЦ" реализована. А наведени НАЧИН за који се приноси покајање уочљиво у молби није окарактерисан као антиканонски него као незграпан, увредљив и незахвалан у односу према Грчким архијерејима и њиховим неслагањем са таквом делатношћу Српске ИПЦ.
У супротном би у молби писало да се Српски архијереји кају за ступање општења са РИПЦ и примање епископских хиротонија, да су се тиме огрешили о црквени поредак и свете каноне и да смирено моле да их (мајка) Грчка Црква опет П Р И М И под своју јурисдикцију. Таква поставка би заиста значила издају интереса Српске Цркве и одрицање свега у вези са тим постигнутог.